Vila d’Este u umetničkim delima Franca Lista (Ferenc Liszt)

Vila d’Este je bila inspiracija mnogim umetnicima. Iako je kompleks Vile najčešće predstavljan u delima likovne umetnosti, meni je najpoznatiji prikaz i najdublja inspiracija lepotama ovog renesansnog vrta ostvarena u kompozicijama Franca Lista (Ferenc Liszt).

U okviru trećeg klavirskog ciklusa kompozicija Années de pèlerinage (Godine hodočašća), List je tri kompozicije napisao duboko inspirisan vrtom Vile d’Este, njenim fontanama i čempresima. Franc List je prvi put posetio Vilu 1865. godine u okviru svojih putovanja po Evropi. Očaran Vilom i njenim vrtom, on se u godinama koje su usledile vraćao u Tivoli. Tokom ovih poseta, List je uglavnom živeo u samoj Vili.

Kardinal Hohenlohe

Ključnu ulogu u vezi sa Listovim boravkom u Vili d’Este, imao je nemački kardinal i umetnički mecena Gustav Adolf von Hohenlohe. Kardinal Hohenlohe preuzima Vilu 1851. godine, koju zatiče u stanju zapuštenosti i započinje rekonstruktivne radove celog kompleksa.

Upravo je kardinal Hohenlohe pozvao Lista da prvi put dođe u posetu Vili 1865. godine. Od tog perioda, List je periodično dolazio i boravio u Vili d’Este sve do kraja svog života. Kardinal je Listu ustupio trosoban stan na korišćenje, na poslednjem spratu Vile. Taj stan je List od šale nazivao “moj golubarnik”. Listova omiljena soba imala je tapete sa ružama i zvončićima, a gotovo ceo njen prostor zauzimao je njegov klavir marke “Erard”.

Kardinal Hohenlohe nije bio samo Listov domaćin u Vili, vec i njegov duhovni mentor. On je Listu 26. aprila 1865. godine dodelio tonsuru u Vatikanu, primivši ga u niži crkveni red. Tonsura je obred na osnovu koga se kršteni laik prima u klerički stalež, ali ne postaje sveštenik. Time je List postao duhovnik i dobio titulu opat. Ovu titlulu je nosio do kraja života, uključujući i oblačenje odgovarajuće crkvene odeće. List je namerno ostao klerik nižih redova, bez ambicije za napredovanjem. Ovakav status mu je sa jedne strane omogucio da boravi u verskim objektaima (kakva je bila i Vila d’Este), nosi kleričku odeću i učestvuje u obredima, ali mu je sa druge strane, ostavljena sloboda umetničkog izražavanja, što ne bi bilo moguće da je prešao u više crkvene redove.

Česti boravci Franca Lista u Vili i njegovo prijateljstvo sa kardinalom Hohenloheom pretvorilo je Vilu u prestižni kulturni centar i mesto okupljanja intelektualaca i umetnika toga doba. Zahvaljujuci podršci kardinala, List je u Vili proveo narednih 20 godina, boraveći tamo skoro svake jeseni.

Listov “Erard” klavir iz Vile d’Este

Na Listovom klaviru marke “Erard”, u njegovom stanu na poslednjem spratu Vile, nastale su čuvene kompozicije koje je List komponovao inspirisan vrtom Vile, odnosno njegovim fontanama i čempresima. Nakon Listove smrti 1886. godine, njegov “Erard” klavir ostaje u vlasništvu crkvenih institucija. Poslednji javni nastup na ovom instrumentu zabeležen je tokom koncerta koji je Ignac Paderjevski održao za papu Pija X 1904. godine u Vatikanu. U periodu koji sledi, Listovom “Erardu” se gubi svaki trag ili se bar tako smatralo u muzičkim krugovima.

Klavir je „pronađen“ u jednoj verskoj instituciji u Rimu 1991. godine. On nikada nije bio fizički izgubljen, već je u rimskom Religijskom institutu stajao kao nearhiviran i instrument nepoznatog porekla. Unutar klavira su pronađene perlice sa Listove krunice koja se danas čuva u Listovom Memorijalnom muzeju u Budimpešti. Ove perlice su, između ostalog, bile jedan od ključnih dokaza za identifikaciju klavira. Italijanski pijanista Karlo Dominiči (Carlo Dominici) je zaslužan za otkrivanje porekla klavira, kao Listovog “Erarda” iz Vile d’Este. On je od Crkve otkupio klavir i finansirao njegovu restauraciju. Sada ga koristi za koncerte, snimanja i povremene izložbe. Klavir se periodično izlaže u Metropoliten muzeju u Njujorku, ali je bio jednokratno ustupan i na izložbama u drugim muzejima.

„Igra vode u Vili d’Este” i „Kod čempresa”

Vila i njen vrt su predstavljali savršeno okruženje za komponovanje i Listov umetnički rad.

“Les jeux d’eau à la Villa d’Este“ – “Igre vode u Vili d’Este“ ili „Fontane Vile d’Este“

Klavirski komad “Igre vode u Vili d’Este“ je komponovan 1877. godine, kao muzička posveta fontanama, bazenima, vodoskocima i svetlucavo-treperavim efektima vode. Predstavljanje zvuka vode ovde je neposredna preteča impresionističkih prikaza zvuka vode u delima Kloda Debisija (Debussy; „Reflets dans l‘eau“; „La cathedrale engloutie“), kasnije i Ravela (prvi deo, „Ondine“ iz „Gaspard de la Nuit“; „Jeux d‘ eau“). Zvuk vode odlično je predstavljen Listovim kolorističkim efektima. Komponovana u vibrantnom Fis duru, kompozicija počinje savršenim arpeđima proširenih akorda. Brzim ponavljanjem akorda, uglavnom u gornjem registru klavira, dakle višim tonovima, List opisuje prskanje kapljica i brilijantan tok vode, odnosno njene raznolike puteve kojima ide kroz vrt. Uspeo je da kroz „zvučne boje“ dočara fizički pokret, blistavost i fluidnost vode.

U središnjem delu kompozicije, List iznenada iz pitoresknog prelazi u prikaz vode u duhovnom, spiritualnom smislu. Ovde vodoskok nije samo igra svetlosti i kapi, već simbol duhovnog očišćenja i unutrašnjeg uzdizanja. Voda prelazi iz fizičkog opisa u stanje spokojne mistične ekstaze. Melodija je jednostavnija, uz arpeđo zvuke koji podražavanju zvuk harfe. Iako se posle ponovo vraća razigranoj vodi vrta Vile d‘Este, neukrašeni akrodi na kraju vraćaju slušaoca na melodiju mističnog središnjeg dela kompozicije. U delu gde se menja karakter muzike, List je u samu partituru postavio citat iz Biblije (Jevanđelje po Jovanu 4:14) „Sed aqua quam ego dabo ei, fiet in eo fons aquae salientis in vitam aeternam” („Ali voda koju ću ja dati njemu, postaće u njemu izvor vode koja izvire u život večni”). U tom biblijskom odlomku, Isus objašnjava razliku između fizičke vode koja samo privremeno gasi žeđ i „žive vode” (Duha Svetog) koju On nudi, a koja donosi večni život. List je ovim citatom, koji je, kako sam pomenula, sopstvenom rukom ispisao crvenim mastilom iznad notnog sistema u sredini partiture Igre vode u Vili d’Este, transformisao fizički prikaz fontana u duboku duhovnu simboliku. U kontekstu hrišćanskog simbolizma, voda predstavlja izvor večnog života.

Les jeux d’eau à la Villa d’Este, klavir: Arrau, snimljeno 1969. godine

“Aux cyprès de la villa d’Este” – „Kod čempresa Vile d’Este” br. 1 i br. 2

U melanholičnom, kontemplativnom tonu, List je iste godine (1877.) napravio još dve kompozicije, direktno inspirisan vrtom Vile: Aux cyprès de la villa d’Este odnosno „Kod čempresa Vile d’Este” br. 1 i br. 2. Boravak u Vili je na duboko kontemplativan i duhovan način uticao na Lista. Obe ove kompozicije donose arhetipsku simboliku smrti, žaljenja i prolaznosti. Njihov podnaslov je „Trenodije“ (Threnodies), što označava tužbalice ili pesme za mrtve. List je sam naglasio da je izabrao ovu reč jer mu je termin „elegija“ zvučao previše nežno i svetovno. Od antike do hrišćanstva, čempres je drvo koje asocira na tugu, večni san i prelazak u zagrobni život. List, koji je u to vreme, kao što sam pisala ranije, već bio pripadnik nižih svešteničkih redova, posmatrao je džinovske čemprese u vrtu Vile d‘Este kao neme svedoke ljudske prolaznosti. U tim svojim kasnijim godinama, suočen sa smrću sina Daniela i ćerke Blandine, prolazio je kroz duboku unutrašnju krizu. Povukao se iz javnog života virtuoza i „rok zvezde“. Termin rok-zvezda ili ‘Lisztomania’ se danas često upotrebljava kada se opisuje Listova javna persona iz mlađih dana. U poznijem periodu života, patio je od osećaja neshvaćenosti i izolacije. Komadi „Kod čempresa“ br.1 i br. 2 su muzički odraz tih osećanja.

List koristi mračni harmonski jezik. Muzika je prepuna hromatskih jecaja, disonanci i nestabilnih akorda koji se ne razrešavaju. To stvara atmosferu teskobe i neizvesnosti koja direktno anticipira muzički ekspresionizam 20. veka. Melodija se kreće kroz duboke registre klavira, podsećajući na teške korake i prigušene jecaje. Ponavljanje motiva koji zvuče kao dramatična pitanja upućena nebu, na koje nema odgovora.

Aux cyprès de la villa d’Este” 1; klavir: Zoltan Kocsis

Aux cyprès de la villa d’Este 2; klavir: Zoltan Kocsis

Duhovni triptih i nagoveštaji impresionističko-ekspresionističkog muzičkog izraza

Listovi klavirski komadi „Kod čempresa“ i „Igra vode u Vili d‘Este“ čine neraskidivi duhovni triptih – hodočašće duše koja prvo mora proći kroz dolinu suza i suočavanje sa smrću pod senkama čempresa, da bi na kraju doživela duhovno očišćenje i svetlost kroz „živu vodu“ vodoskoka. Iako sam ovde napravila hronološki drugačiji raspored, List je zapravo prvo komponovao dela „Kod čempresa“, a nakon toga „Igru vode“, što prikazuje duhovni put koji je prolazio. „Čempresi“ predstavljaju težinu zemaljskog postojanja, žalost i neizbežnost smrti (mrak), dok „Igra vode“ koja sledi nakon njih donosi preobražaj kroz veru, vaskrsenje i božansku svetlost (život).

U svakom slučaju, savršena harmonija prirode i arhitekture Italijanskog vrta Vile d’Este i duhovni uticaj kardinala Hohenlohea inspirisali su Lista da napiše ova duhovno duboka dela i otvori vrata novim muzičkim pravcima – impresionizmu i ekspresionizmu 20. veka. Naznake impresionizma postoje u „Igrama vode“ u kojima List prestaje da koristi klavir kao oruđe za dramu i priču. Fokus je na teksturi i svetlosti. Zvuk postaje „vizuelan“. Visoki registri, brzi arpeđi i svetli akordi imitiraju svetlucanje kapi i prelamanje sunčevih zraka na vodi. Umesto stroge klasične forme, List uvodi fluidnu harmoniju. Akordi se nižu zbog svoje boje i zvučnosti, a ne samo zbog pravila školske harmonije. Ravel je eksplicitno naveo mu je ovo delo bilo glavna inspiracija za njegovu kompoziciju „Igre vode“ (Jeux d‘eau) iz 1901.

Što se Lista tiče, za razliku od „Igre vode“ koja je okrenuta ka spoljnom svetu, u „Pod čempresima“ okreće se ka unutrašnjem svetu, ka tami ljudske psihe, bolu i egzistencijalnom strahu. List ovim nagoveštava novi pravac koji će se razvijati u veku koji dolazi, on ovde komponuje u maniru ekspresionizma. List je u svojoj kasnoj fazi zapravo bio prorok moderne muzike. Kroz „Igru vode“ stvorio je estetiku lepote i impresije, a kroz senke „Čempresa“ estetiku psihološke drame i ekspresije.