-
Unutrašnjost Vile d’Este: saloni, freske i eho društvenog života dvora
Ulazim u Vilu d‘Este (Villa d‘Este) u Tivoliju kroz vrata koja se nalaze odmah pored crkve Santa Maria Mađore (Santa Maria Maggiore). Ova crkva je u narodu poznata i kao crkva San Francesco. Ovo kolokvijalno ime je dobila jer su franjevački monasi već vekovima na službi u toj crkvi. Ulaz kroz koji prolazim je jedini ulaz kroz koji se danas može ući u Vilu, bar što se posetilaca tiče. Crkva je starija od Vile d’Este. Ona potiče iz 5. veka nove ere i izgrađena je na ostacima antičke vile. Dakle temelji i delovi crkve datiraju iz starorimskog perioda. Sama Vila, kao deo renesansne arhitekture Italijaskog vrta, i danas predstavlja jedno…
You May Also Like
Italijanski vrt Vile d’Este – umetnost vode
-
Italijanski vrt Vile d’Este – umetnost vode
Vila d’Este (Villa d’Este), remek-delo renesansne umetnosti i arhitekture Italijaskog vrta, nalazi se u neposrednoj blizini Tivolija. Ceo kompleks je spomenik kulture pod zaštitom UNESCO. Tivoli je gradić antičkih korena sa lokalitetima koji imaju veliki kulturno-istorijski značaj. Lokacijski je na samo tridesetak kilometara od Rima, a posetila sam ga prilikom jednog od boravaka u italijanskoj prestonici. Sam grad Tivoli, odnosno istorijski centar grada je živi spomenik kulture sa atmosferičnom mešavinom srednjevekovnog sela i renesansnih palata, fontana i spomenika. Reka Aniene Za oblast Lacio (Lazio), u kome se nalazi i Tivoli, reka Aniene ima veliki životni, energetski, građevinski i kulturološki značaj. Aniene izvire na planini Simbruini i proteže se stotinak kilometara…
You May Also Like
Unutrašnjost Vile d’Este: saloni, freske i eho društvenog života dvora
-
Kairo – jedna priča
Kairo je grad brojnih epoha. Drevna metropola koju su oblikovali vekovi, ostavljajući slojeve tragova koji o njima svedoče. Sam ovaj grad je specifično umetničko delo. El Kahira – pobednica. Umetnost koja živi i pulsira, kako energijom raskošne prošlosti, tako i haotičnom lepotom današnjeg dana. Fascinantan sklop drevne prošlosti sa modernim Kairom i životima dvocifrenog broja miliona njegovih stanovnika. Nezaobilazan je i uticaj ogromnog broja ljudi koji su, prolazeći kroz Grad, ostavljali i ostavljaju svoj trag, postajući deo jedne raznolike, veličanstveno-haotične pulsirajuće celine. Jednom davno dogodio se moj prvi susret sa Gradom na Nilu. Ovo je priča o susretu jedne stvarnosti i “mističnog mesta” moje dečije fascinacije. I kasnije, u godinama…
-
Šopen festival u Valdemosi
Pored dva muzeja posvećna Frederiku Šopenu i Žorž Sand, u Valdemosi se svake godine održava i Šopen festival, koji je organizovan u čast jednom od najvećih predstavnika romantizma u klasičnoj muzici. Sa početkom rada muzeja u ćeliji br. 2, lokalna, a tokom godina i međunarodna stručna javnost, veoma je entuzijastično pristupila svemu što se odnosilo na vezu Frederika Šopena sa Majorkom, ali i izvođenju njegove muzike, generalno. Muzički umetnik sa Majorke Huan Marija Tomas (Joan Maria Thomas) osniva 1930. godine „Odbor za Šopena na Majorki“ (Comite pro Chopin), sa ciljem da promoviše lik i delo Frederika Šopena. Ovaj odbor je osnovan u saradnji sa Ainom Marijom Burtu de Fera, koja…
-
Muzej Šopena i Sand u Valdemosi
Posle razgledanja bivšeg Kartuzijanskog samostana dolazim na prvi sprat, duž čijeg dugačkog hodnika se nalaze nekadašnje prostorije (ćelije) za stanovanje monaha, od kojih svaka ima i terasu sa vrtom. Ove prostorije su danas u vlasništvu fizičkih lica ili kompanija kao mesta za odmor. Ćelije br. 2 i br. 4 su, svaka za sebe, muzeji Frederika Šopena i Žorž Sand. Iako su Šopen i Sand originalno boravili u prostoru koji je danas obeležen kao ćelija br. 4, tako da ona ima kulturno-istorijski značaj, ćelija br. 2 je veoma značajna zbog bogatstva svoje muzejske kolekcije. Kako je uopšte došlo do toga da se osnuju dva muzeja posvećena istim osobama, povodom istih okolnosti,…
-
Pianino Pleyel i Šopenov “majorkanski opus”
U drugoj polovini novembra 1838. godine Šopen je iz Palme pisao pismo Kamilu Plejelu sa molbom da mu pošalje Pleyel klavir, jer tu gde je boravio nije mogao da nađe dobar instrument koji bi mu odgovarao za sviranje i komponovanje. Pianino Pleyel sa serijskim brojem 6668 je iz Pariza stigao u luku u Palmi početkom decembra. Klavir je dugo zadržan na carini zbog carinsko-finansijskih formalnosti. U međuvremenu, Šopen je koristio iznajmljeni mali instrument koji je napravio lokalni stolar i majstor Huan Bauza (Juan Bausa). Skoro jedan vek kasnije, čuvena poljska čembalistkinja i pijanistkinja Vanda Landovska (Wanda Landowska) je 1913. godine otkupila instrument koji je napravio Huan Bauza. Ona je zatim…
-
Dolazak Šopena na Majorku
Majorka, odnosno “majorkanski period” će se pokazati izuzetno značajnim za Šopenov umetnički opus, iako je ovo putovanje privatno za njega imalo dramatične obrte. Frederik Šopen i Žorž Sand stižu na Majorku brodom iz Barselone u novembru 1838. godine. Dvoje umetnika je počelo zajednički život iste godine ranije, tako da je ovo putovanje trebalo da predstavlja neku vrstu njihovog medenog meseca. Pored toga, postojali su i veoma praktični razlozi zašto je izabrana baš Majorka. Sand je putovanje na Majorku isplanirala mnogo ranije, kao mesto od koga će njen sin Moris (Maurice) imati zdravstvene benefite, jer Majorka ima blagotvornu klimu, a Moris je imao problem sa plućima. Šopen, koji je od najranije…
-
Kartuzija u Valdemosi i konfiskacija crkvene imovine u 19. veku
Građevinski kompleks Kartuzijanskog samostana (Cartoixa de Valldemossa) karakteriše jedan detalj koji mi se učinio veoma zanimljivim s obzirom na njegovu neobičnost i mislim da zaslužuje da se posebno pomene. U pitanju je linija promene njegovog vlasničkog statusa, koja je prirodno određivala sudbinu, namenu i društveni status same građevine. Od svog nastanka do danas, građevina Kartuzijanskog samostana je doživela nekoliko vlasničkih transformacija, što je veoma neobično i interesantno kada su u pitanju verski objekti. Nastanak građevinskog kompleksa vezuje se za početak 14. veka, kada je kraljevska porodica, koja je u to vreme vladala Majorkom, na ovom mestu sagradila jednu od svojih palata. Sredinom 14. veka tadašnji kralj Majorke je palatu i…
-
Kartuzijanski samostan u Valdemosi – spomenik i muzej (Cartoixa de Valldemossa/Cartuja de Valldemossa)
Šopenov muzej u Valdemosi se nalazi u delu građevine koja zauzima centralno mesto u selu, zgradi samostana Kartuzijanskog manastira. Ova viševekovna građevina i po svojoj grandioznosti i po kulturno-istorijskom značaju predstavlja jednu od centralnih tačaka na Majorki. U dvorištu Kartuzijanskog samostana dominira mediteransko drveće bogatih krošnji i ukrasna fontana sa malim bazenom po kome plivaju narandžasto-crvene ribe. S obzirom da je dan bio veoma topao, boravak u dvorištu samostana je posebno prijatan. Poseta naosu Velika vrata samostana vode direktno u glavnu molitvenu prostoriju, naos. Ovo je glavni uzdužni deo crkve u okviru samostana, koji se proteže od priprate do oltara, sa klupama odakle vernici prate misu. Tako je to bilo…
-
Valdemosa (Valldemossa)
Valdemosa (Valldemossa) je staro, planinsko selo, okruženo bujnom vegetacijom, u dolini planinskog venca Serra de Tramuntana na Majorki. Pre skoro dve stotine godina, na prelazu iz 1838. u 1839. godinu, u Valdemosi je proveo zimu Frederik Šopen sa svojom tadasnjom životnom partnerkom, francuskom književnicom Žorz Sand. Tokom ovog Šopenovog „majorkanskog perioda“, nastale su neke od njegovih najpoznatijih i najznačajnijih kompozicija. Danas ovde postoji muzej posvećen Šopenu i Sand, otvoren u prostoriji u kojoj su tada boravili. Moja poseta ovom mesto je početno isključivo bila inspirisana posetom pomenutom muzeju, mada se kasnije ispostavilo da Valdemosa nudi mnogo širi, jedinstveni doživljaj. Ovo mesto je poznato i po svojoj autentičnoj arhitekturi sa nekim…
