-
Muzej Šopena i Sand u Valdemosi
Posle razgledanja bivšeg Kartuzijanskog samostana dolazim na prvi sprat, duž čijeg dugačkog hodnika se nalaze nekadašnje prostorije (ćelije) za stanovanje monaha, od kojih svaka ima i terasu sa vrtom. Ove prostorije su danas u vlasništvu fizičkih lica ili kompanija kao mesta za odmor. Ćelije br. 2 i br. 4 su, svaka za sebe, muzeji Frederika Šopena i Žorž Sand. Iako su Šopen i Sand originalno boravili u prostoru koji je danas obeležen kao ćelija br. 4, tako da ona ima kulturno-istorijski značaj, ćelija br. 2 je veoma značajna zbog bogatstva svoje muzejske kolekcije. Kako je uopšte došlo do toga da se osnuju dva muzeja posvećena istim osobama, povodom istih okolnosti,…
-
Pianino Pleyel i Šopenov “majorkanski opus”
U drugoj polovini novembra 1838. godine Šopen je iz Palme pisao pismo Kamilu Plejelu sa molbom da mu pošalje Pleyel klavir, jer tu gde je boravio nije mogao da nađe dobar instrument koji bi mu odgovarao za sviranje i komponovanje. Pianino Pleyel sa serijskim brojem 6668 je iz Pariza stigao u luku u Palmi početkom decembra. Klavir je dugo zadržan na carini zbog carinsko-finansijskih formalnosti. U međuvremenu, Šopen je koristio iznajmljeni mali instrument koji je napravio lokalni stolar i majstor Huan Bauza (Juan Bausa). Skoro jedan vek kasnije, čuvena poljska čembalistkinja i pijanistkinja Vanda Landovska (Wanda Landowska) je 1913. godine otkupila instrument koji je napravio Huan Bauza. Ona je zatim…
-
Dolazak Šopena na Majorku
Majorka, odnosno “majorkanski period” će se pokazati izuzetno značajnim za Šopenov umetnički opus, iako je ovo putovanje privatno za njega imalo dramatične obrte. Frederik Šopen i Žorž Sand stižu na Majorku brodom iz Barselone u novembru 1838. godine. Dvoje umetnika je počelo zajednički život iste godine ranije, tako da je ovo putovanje trebalo da predstavlja neku vrstu njihovog medenog meseca. Pored toga, postojali su i veoma praktični razlozi zašto je izabrana baš Majorka. Sand je putovanje na Majorku isplanirala mnogo ranije, kao mesto od koga će njen sin Moris (Maurice) imati zdravstvene benefite, jer Majorka ima blagotvornu klimu, a Moris je imao problem sa plućima. Šopen, koji je od najranije…
-
Kartuzija u Valdemosi i konfiskacija crkvene imovine u 19. veku
Građevinski kompleks Kartuzijanskog samostana (Cartoixa de Valldemossa) karakteriše jedan detalj koji mi se učinio veoma zanimljivim s obzirom na njegovu neobičnost i mislim da zaslužuje da se posebno pomene. U pitanju je linija promene njegovog vlasničkog statusa, koja je prirodno određivala sudbinu, namenu i društveni status same građevine. Od svog nastanka do danas, građevina Kartuzijanskog samostana je doživela nekoliko vlasničkih transformacija, što je veoma neobično i interesantno kada su u pitanju verski objekti. Nastanak građevinskog kompleksa vezuje se za početak 14. veka, kada je kraljevska porodica, koja je u to vreme vladala Majorkom, na ovom mestu sagradila jednu od svojih palata. Sredinom 14. veka tadašnji kralj Majorke je palatu i…
