Valdemosa (Valldemossa)
Valdemosa (Valldemossa) je staro, planinsko selo, okruženo bujnom vegetacijom, u dolini planinskog venca Serra de Tramuntana na Majorki. Pre skoro dve stotine godina, na prelazu iz 1838. u 1839. godinu, u Valdemosi je proveo zimu Frederik Šopen sa svojom tadasnjom životnom partnerkom, francuskom književnicom Žorz Sand. Tokom ovog Šopenovog „majorkanskog perioda“, nastale su neke od njegovih najpoznatijih i najznačajnijih kompozicija. Danas ovde postoji muzej posvećen Šopenu i Sand, otvoren u prostoriji u kojoj su tada boravili. Moja poseta ovom mesto je početno isključivo bila inspirisana posetom pomenutom muzeju, mada se kasnije ispostavilo da Valdemosa nudi mnogo širi, jedinstveni doživljaj. Ovo mesto je poznato i po svojoj autentičnoj arhitekturi sa nekim građevinama starim i po nekoliko vekova, uključujući i onu najpoznatiju – bivši kartuzijanski samostan (Cartoixa de Valldemossa), čiji se nastanak vezuje za 14. vek. Vegetacija u koju je Valdemosa „uronjena“ je zaista božanstvena, uključujući celokupan okolni prirodni krajolik.
Ka Valdemosi – zeleno, volim te, zeleno
U Valdemosu sam putovala redovnom autobuskom linijom iz Palme, glavnog grada Majorke. Put, koji je trajao oko tridesetak minuta, sam je po sebi poseban doživljaj imajući u vidu rajski krajolik kojim se prolazi tokom cele vožnje. Tramuntana planinski venac, kao i sama dolina kojom smo se vozili, sa svojom jedinstvenom florom i faunom nalazi se na listi zaštićenih prirodnih dobara od strane UNESCO. Bujna zelena vegetacija, zapravo najzelenija koju sam do sada videla, prostire se sa svih strana dokle dopire pogled. Borova šuma, maslinovo drveće i druga nestvarno lepa, razgranata flora. S vremena na vreme vidi se i poneka kuća koja pripada nekom od šarmantnih planinskih sela ovog regiona. Arhitektura tih kamenih kuća priča mi priču, slikajući neko davno, bajkovito vreme. Dok sam iz autobusa posmatrala pejzaž, čežnjivo sam razmišljala o hajkingu. Ovaj prostor je čuven po stazama za hajking, uključujući planinske kanjone koji se vide u daljini, kao i samu dolinu kojom upravo prolazimo. Postoje i rute za hajking duž morske obale. Obećavam sebi da ću se sledeći put vratiti na Majorku prvenstveno zbog hajkinga.
Dolazak
Zeleno-plavi krajolik koji sam posmatrala tokom puta, po izlasku iz autobusa mogu da doživim svim čulima. Udah „Šopenovog sela“. Besprekoran vazduh koji čini mešavinu savršene klime sa jedne, i miris raznih biljaka svuda u okolini, sa druge strane – od raznovrsnog cveća sa svakog balkona kamenih kuća, do ostale vegetacije koja prožima celu Valdemosu i okolinu. Selom dominiraju braon, zelena i plava. Kuće, sagrađene po tradicionalnoj majorkanskoj arhitektonski, sa fasadama i celom konstrukcijom napravljenom od velikog smeđeg kamena, „uronjene“ su u bujnu zelenu vegetaciju sa duboko plavim nebom koje dominira nad celim prostorom. Ulice su uske, omeđene uglavnom zbijenim kućama, sa obe strane. Neke od kuća u Valdemosi su stare vekovima, a samo selo se pominje u istorijskim podacima iz 14. veka. Podaci se zapravo odnose na centralni arhitektonski objekat ovog mesta Kartuziju, odnosno Manastir Kartuzijanaca ili samostan Kartuzijanskog reda (Cartuja de Valldemossa ili Cartoixa de Valldemossa). Danas je ovaj objekat spomenik i muzej. U blizini, u restoranu La Viña – Tapas Club sam ručala jedan od najboljih grilova plodova mora do sada, odlično spremljen i poslužen. Restoran ima tradicionalni izgled u maniru majrokanskih kamenih kuća. Sedela sam na spratu, u prostoriji sa velikim prozorima i odličnim panoramskim pogledom. Rustičan i tradicionalan, Tapas Club je opremljen po svim savemenim standardima udobnosti. Valdemosa je izgledom zadržala stari šarm, ali se u ovom selu može provesti veoma udobno vreme u smislu savremenih životnih potreba. Valdemosa je turistička top destinacija, bez obzira da li se dolazi na jednodnevni izlet ili se rentira kuća na željeni vremenski period. Posle razgledanja i doživljaja sela kao celine, krećem prema muzeju posevećenog Šopenu i Sand.
